Историјат

Рагби 13 има дугу традицију у Србији. Игра се од педесетих година прошлог века,  мада мора се признати да је до његове појаве на овим просторима дошло случајно. Главни кривац за то је  Драган

Драган Маршићевић
Драган Маршићевић

Маршићевић, тадашњег секретара Савеза Спортова Југославије. Он је наиме, успоставио контакт са Француском Рагби 13 федерацијом. Као плод те сарадње 26.09.1953. године у Београду на стадиону ЈНА одиграна је промотивна утакмица између две француске екипе – Селекције Провансе и Студентске репрезентације Француске. После Београда одигране су утакмице у Новом саду, Суботици и још неким градовима тадашње Југославије. Све утакмице пратио је велики број гледалаца, а по првим реакцијама могло се закључити да се нови спорт свима допао и  да је семе пало на плодно тло. Одмах затим на иницијативу Маршичевића, Владимира Марковића, Звонка Бедениковића, Берислава Станојловића одржана је 01.11.1953. године у Београду оснивачка Скупштина Рагби клуба Партизан.

Након Партизана, почели су да ничу и други клубови. У Београду је основан Раднички, а затим Слобода, Југославија, Црвена звезда и Авала.  Змај и Наша Крила основани су у Земуну. Јединство и Утва у Панчеву, а у Сомбору Раднички.

Рагби одбор Београда основан је 1954. године. Већ од првих дана ово удружење имало је велики значај за развој рагбија у Београду, а и шире. У организацији Рагби одбора Београда, одржано је и прво званично рагби такмичење у Југославији. Био је то Куп ослобођења Београда, који је све до првог Првенства Југославије 1957. године, био најзначајније рагби такмичење у земљи. Ово такмичење играно је све до 1964. године.

Освајачи Купа ослобођења Београда су били:
1954. Партизан Београд
1955. Партизан Београд
1956. Јединство Панчево
1957. Јединство Панчево
1958. Јединство Панчево
1959. Партизан Београд
1960. Змај Земун
1961. нема података
1962. Змај Земун
1963. нема података
1964. Змај Земун

РАГБИ КЛУБ ПАРТИЗАН

Рагби клуб Партизан основан је 01.11.1953. године. За првог председника клуба изабран је Владимир Марковић, а тренер је био Борислав Блажевић. Чланови Председништва поред поменуте двојце били су Звонко Бедениковић, Берислав Станојловић, Владета Драгутиновић, Никола Миловановић, Јован Кнежевић, Јован Милеуснић.

Прву утакмицу Партизан је одиграо 26.04.1954. године против Београдског Радничког у Параћину и победио са 21-11. Неколико дана касније одигран је нови меч у Београду на стадиону ЈНА у предигри фудбалске утакмице БСК-Сарајево у којој је поново Партизан победио 16-14. У оба меча екипа Партизана наступила је у следећем саставу Милеуснић, Драгутиновић, Араницки, Станојловић, Арсенијевић, Миловановић, Скокнић, Мићуновић, Бојанић, Максимовић, Милојевић, Лубардић, Андрић као И резерве Чонкић, Бојанић, Димитријевић.

Прво званично такмичење – Куп ослобођења Београда одржано је 1954. године у огранизацији Рагби клуба Партизан. На такмичењу су учествовали поред две екипе Партизана, РК Слобода (Душановац Београд) Раднички (Београд) Југославија (Београд) и АСК (Панчево).Наредне 1955. у Земуну Партизан је угостио Француску екипу АРЛ и победио са 11-6. Затим 1956. клуб организује турнеју по Француској. Одигране су четири утакмице од којих Партизан побеђује у три, што је било прворазредно изненађење. Побеђене су редом екипе АРЛ 17-13, Ведена 10-8, Авињон 39-32, док је једини пораз екипа Партизана доживела у четвртој утакмици од Оранжа са 21-31. Узрок пораза сигурно лежи и у превеликом умору играча који су за само 7 дана одиграли 4 утакмице.

РАГБИ КЛУБ РАДНИЧКИ

Рагби клуб Раднички почео је са првим активностима у децембру 1953. године, мада је званично основан неколико месеци касније при истоименом спортском друштву. Главни иницијатори оснивања клуба били су ученици Средње техничке школе Никола Тесла из Београда. Већа група ученика из ове школе, присуствовала је у септембру 1953. године на стадиону ЈНА пропагандној утакмици коју су одиграле две Француске селекције. Након тога сви су били импресионирани оним што су видели и одлучили су да формирају свој клуб. Уз подршку директора школе Миодрага Пантића, као и наставног особља, васпитача Миће Веселиновића, педагога Ивана Кушмира и наставника физичког Душана контактирано је спортско друштво Раднички. Врло брзо успостављена је сарадња са фудбалским клубом који је имао игралиште на Дорћолу, у непосредној близини интерната школе. Сарадња са спортским друштвом била је одлична, тако да је новом члану спортског друштва, рагби клубу обезбеђена употреба помоћног терена за тренинге, главни терен суботом за утакмице, вешерница за одржавање опреме, обућар за поправку копачки, а након месец дана и свлачионица.

Рагби клуб Раднички одиграо је 15.04.1954. године прву незваничну рагби утакмицу у СФР Југославији у Панчеву. Противник је био Академски спортски клуб АСК из Панчева. Победа је припала Радничком са 35:15 а судија је био М. Живадиновић.
Овом клубу припала је част да са Партизаном одигра и прву званичну рагби 13 утакмицу у Југославији. У Параћину је 26.4.1954. године одиграна утакмица у којој је Партизан победио са 21-11. Пет дана касније 01.05.1954. у Београду, на стадиону ЈНА одиграна је друга утакмица у којој је поново Партизан био бољи овај пут са 16-14. Раднички 1957. године у квалификацијама за прво Првенство Југославије побеђује Наша Крила. Нажалост на завршном турниру клуб осваја последње 4. место, иза Панчевачког Јединства, Загребачке Младости и градског ривала Партизана. И поред велике репутације коју је рагби клуб Раднички имао ово је било једино учешће овог клуба у Првенству Југославије. Први капитен, а касније и тренер Радничког је био легендарни Будимир Томановић – Тамба.
Клуб је крајем 50-их година прошлог века упао у велику кризу. Поред финансијске немоћи у коју је запао клуб, а и цело спортско друштво, ипак главни проблем био је губитак игралишта, због стамбене изградње. Како су на том игралишту играли и остали Београдски клубови, овај проблем је довео и остале клубове у врло тешку ситуацију, јер су се сви нашли у позицији бескућника.
Захваљујући пре свега тадашњем председнику Рагби Савеза Југославије, Животи Ранковићу, који је био технички директор ЈРБ-а, Раднички 1959-1960 мења име у ЈРБ, а 1963. у Бродарац. Под именом Бродарац, клуб је остварио своје највеће успехе.
РАГБИ КЛУБ СЛОБОДА
Рагби клуб Слобода основан је на Душановцу где је Ђурица Павковић окупио групу младића заинтересованих за тајну новог спорта. Клуб учествује у свим такмичењима у организацији Рагби одбора Београда, али није никада учествовао у завршници Првенства Југославије.
Слобода је важила за локални клуб који је окупљао “друштво из краја”. Играли су и тренирали на игралишту ФК Слободе, које се налазило на месту данашње пијаце на Душановцу и ауто пута. Клуб је био познат по својом пргавости, поготово на домаћем терену. Један од бољих играча био је Богдановић Душан, а као тренер је радио Чонкић, иначе играч Партизана.
Расформиран је 1960. године, а његов оснивач и неколицина играча настављају каријеру у Партизану.
РАГБИ КЛУБ ЗМАЈ – ЗЕМУН
У оквиру спортског друштва фабрике пољопривредних машина Змај из Земуна основан је 1954. године рагби клуб. Оснивање клуба везано је за тренера Ђурчића. Змај се са успехом такмичи у Првенству Југославије 1958. и 1959. године где осваја 4-та места. Ипак клуб своје најбоље резултате остварује под вођством тренера Берислава Станојловића, када три пута осваја Куп ослобођења Београда 1960., 1962. и 1964. године. У Првенству Југославије 1962. осваја 4. место, 1964. 6. место. Један је од ретких клубова из Србије који је „преживео“ прелазак на рагби 15, па тако у истом такмичењу  1965. и 1966. осваја 5. место.
Средином шездесетих година, фабрика је донела одлуку да већу пажњу посвети радничким спортским играма, а не врхунском спорту, тако да се клуб нашао у прилично тешкој ситуацији. Без финансијских средстава, терена за тренинге и утакмице, фактички без управе, играчи су препуштени сами себи. Уз велико ангажовање тадашњих играча Петра Булатовића, Станислава Колунџије, браће Предрага и Милана Обрадовића, Симоновића, Ачевића, Јурковића, клуб је наставио да се такмичи све до завршетка јесење сезоне 1967. године, када се коначно гаси, а већина играча прелази у нови клуб Сингидунум.
РАГБИ КЛУБ НАША КРИЛА
Клуб је основан 1955. године у Земунској фабрици Икарус, на иницијативу Миодрага Крџића и групе радника. Убрзо из Партизана на место тренера долази Никола Миловановић, што доводи до значајног напредовања клуба. Пораз у квалификацијама за прво првенство Југославије 1957. године од екипе Радничког деловао је депримирајуће на младу екипу, а поготово на управу, тако да клуб убрзо престаје са радом.
РАГБИ КЛУБ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
О клубу постоји мало података. Зна се да је основан 1956. године, на иницијативу Скокнић Миодрага, некадашњег играча РК Раднички. Скокнић је био ДИФ-овац. Покренуо је акцију за оснивање клуба, али клуб никад није добио сагласност Спортског друштва. Учествовао је у такмичењима који је организовао Рагби Подсавез Београда, али је после три године, 1959. престао са активностима, пре свега због финансијских проблема и недостатка терена за тренинге и утакмице. Клуб није имао неких значајнијих резултата, и није учествовао у завршници Првенства Југославије.
РАГБИ СЕКЦИЈА ПРИ СПОРТСКОМ ДРУШТВУ ЈУГОСЛАВИЈА
На иницијативу бившег фудбалера Јована Ружића у оквиру спортског друштва Југославија, основана је 1923. године рагби секција. Клуб је имао пуно активности, а о утакмици са морнарима енглеског ратног брода је писала Политика од 23. октобра 1923. године. Екипа се спремала и за утакмицу са репрезентацијом Будимпеште. У овом првом периоду, клуб је играо рагби 15. После неколико година рада активности клуба замиру почетком 1924. године. Након Другог светског рата, клуб је обновљен поново 1955. године. Такмичио се у  Купу ослобођења Београда и такмичењима Београдског подсавеза, а 1959. поново престаје са радом.
РАГБИ КЛУБ АВАЛА
Почетком шездесетих година прошлога века, неколико играча Радничког незадовољни стањем у клубу, који је због беспарице, губитка терена а самим тим и услова за тренинг и такмичење, било катастрофално,  оформило је нови клуб под именом Авала. Клуб је радио свега неколико месеци и одигравши  неколико пријатељских утакмица. Након почетка, елан оснивача, а и чланова клуба је спласнуо, тако да је клуб престао са радом. Један од чланова Авале, Светозар Ћук, реактивирао је клуб 1990. године овај пут у рагбију 15.

2 Comments

  1. U,organizaciji SD Partizan igran je KUP JNA.21.12.1954 odigrano je finale,izmedju, RK Radnički i RK Partizan,na terenu FK Radnički -Dorćol,Dunavska-ulica.RK Radnički je osvoijo KUP sa 11:7. 2-Skoknić Miodrag je bio igrač RK Partizan.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*