Историјат

Рагби 13 има дугу традицију у Србији. Игра се од педесетих година прошлог века,  мада мора се признати да је до његове појаве на овим просторима дошло случајно. Главни кривац за то је  Драган

Драган Маршићевић
Драган Маршићевић

Маршићевић, тадашњег секретара Савеза Спортова Југославије. Он је наиме, успоставио контакт са Француском Рагби 13 федерацијом. Као плод те сарадње 26.09.1953. године у Београду на стадиону ЈНА одиграна је промотивна утакмица између две француске екипе – Селекције Провансе и Студентске репрезентације Француске. После Београда одигране су утакмице у Новом саду, Суботици и још неким градовима тадашње Југославије. Све утакмице пратио је велики број гледалаца, а по првим реакцијама могло се закључити да се нови спорт свима допао и  да је семе пало на плодно тло. Одмах затим на иницијативу Маршичевића, Владимира Марковића, Звонка Бедениковића, Берислава Станојловића одржана је 01.11.1953. године у Београду оснивачка Скупштина Рагби клуба Партизан.

Након Партизана, почели су да ничу и други клубови. У Београду је основан Раднички, а затим Слобода, Југославија, Црвена звезда и Авала.  Змај и Наша Крила основани су у Земуну. Јединство и Утва у Панчеву, а у Сомбору Раднички.

Рагби одбор Београда основан је 1954. године. Већ од првих дана ово удружење имало је велики значај за развој рагбија у Београду, а и шире. У организацији Рагби одбора Београда, одржано је и прво званично рагби такмичење у Југославији. Био је то Куп ослобођења Београда, који је све до првог Првенства Југославије 1957. године, био најзначајније рагби такмичење у земљи. Ово такмичење играно је све до 1964. године.

У организацији СД Партизан одигран је и Куп ЈНА 1954. године. Финале је играно 21.12.1954. године, између РК Раднички БГД и РК Партизан, на терену ФК Раднички (који се у то време налазио на Дорћолу у Дунавској улици). РК Раднички је освојио Куп ЈНА 1954. резултатом 11:7.

Освајачи Купа ослобођења Београда су били:
1954. Партизан Београд
1955. Партизан Београд
1956. Јединство Панчево
1957. Јединство Панчево
1958. Јединство Панчево
1959. Партизан Београд
1960. Змај Земун
1961. нема података
1962. Змај Земун
1963. нема података
1964. Змај Земун

РАГБИ КЛУБ ПАРТИЗАН

Рагби клуб Партизан основан је 01.11.1953. године. За првог председника клуба изабран је Владимир Марковић, а тренер је био Борислав Блажевић. Чланови Председништва поред поменуте двојце били су Звонко Бедениковић, Берислав Станојловић, Владета Драгутиновић, Никола Миловановић, Јован Кнежевић, Јован Милеуснић.

Прву утакмицу Партизан је одиграо 26.04.1954. године против Београдског Радничког у Параћину и победио са 21-11. Неколико дана касније одигран је нови меч у Београду на стадиону ЈНА у предигри фудбалске утакмице БСК-Сарајево у којој је поново Партизан победио 16-14. У оба меча екипа Партизана наступила је у следећем саставу Милеуснић, Драгутиновић, Араницки, Станојловић, Арсенијевић, Миловановић, Скокнић, Мићуновић, Бојанић, Максимовић, Милојевић, Лубардић, Андрић као И резерве Чонкић, Бојанић, Димитријевић.

Прво званично такмичење – Куп ослобођења Београда одржано је 1954. године у огранизацији Рагби клуба Партизан. На такмичењу су учествовали поред две екипе Партизана, РК Слобода (Душановац Београд) Раднички (Београд) Југославија (Београд) и АСК (Панчево).Наредне 1955. у Земуну Партизан је угостио Француску екипу АРЛ и победио са 11-6. Затим 1956. клуб организује турнеју по Француској. Одигране су четири утакмице од којих Партизан побеђује у три, што је било прворазредно изненађење. Побеђене су редом екипе АРЛ 17-13, Ведена 10-8, Авињон 39-32, док је једини пораз екипа Партизана доживела у четвртој утакмици од Оранжа са 21-31. Узрок пораза сигурно лежи и у превеликом умору играча који су за само 7 дана одиграли 4 утакмице.

РАГБИ КЛУБ РАДНИЧКИ

Рагби клуб Раднички почео је са првим активностима у децембру 1953. године, мада је званично основан неколико месеци касније при истоименом спортском друштву. Главни иницијатори оснивања клуба били су ученици Средње техничке школе Никола Тесла из Београда. Већа група ученика из ове школе, присуствовала је у септембру 1953. године на стадиону ЈНА пропагандној утакмици коју су одиграле две Француске селекције. Након тога сви су били импресионирани оним што су видели и одлучили су да формирају свој клуб. Уз подршку директора школе Миодрага Пантића, као и наставног особља, васпитача Миће Веселиновића, педагога Ивана Кушмира и наставника физичког Душана контактирано је спортско друштво Раднички. Врло брзо успостављена је сарадња са фудбалским клубом који је имао игралиште на Дорћолу, у непосредној близини интерната школе. Сарадња са спортским друштвом била је одлична, тако да је новом члану спортског друштва, рагби клубу обезбеђена употреба помоћног терена за тренинге, главни терен суботом за утакмице, вешерница за одржавање опреме, обућар за поправку копачки, а након месец дана и свлачионица.

Рагби клуб Раднички одиграо је 15.04.1954. године прву незваничну рагби утакмицу у СФР Југославији у Панчеву. Противник је био Академски спортски клуб АСК из Панчева. Победа је припала Радничком са 35:15 а судија је био М. Живадиновић.
Овом клубу припала је част да са Партизаном одигра и прву званичну рагби 13 утакмицу у Југославији. У Параћину је 26.4.1954. године одиграна утакмица у којој је Партизан победио са 21-11. Пет дана касније 01.05.1954. у Београду, на стадиону ЈНА одиграна је друга утакмица у којој је поново Партизан био бољи овај пут са 16-14. Раднички 1957. године у квалификацијама за прво Првенство Југославије побеђује Наша Крила. Нажалост на завршном турниру клуб осваја последње 4. место, иза Панчевачког Јединства, Загребачке Младости и градског ривала Партизана. И поред велике репутације коју је рагби клуб Раднички имао ово је било једино учешће овог клуба у Првенству Југославије. Први капитен, а касније и тренер Радничког је био легендарни Будимир Томановић – Тамба.
Клуб је крајем 50-их година прошлог века упао у велику кризу. Поред финансијске немоћи у коју је запао клуб, а и цело спортско друштво, ипак главни проблем био је губитак игралишта, због стамбене изградње. Како су на том игралишту играли и остали Београдски клубови, овај проблем је довео и остале клубове у врло тешку ситуацију, јер су се сви нашли у позицији бескућника.
Захваљујући пре свега тадашњем председнику Рагби Савеза Југославије, Животи Ранковићу, који је био технички директор ЈРБ-а, Раднички 1959-1960 мења име у ЈРБ, а 1963. у Бродарац. Под именом Бродарац, клуб је остварио своје највеће успехе.
РАГБИ КЛУБ СЛОБОДА
Рагби клуб Слобода основан је на Душановцу где је Ђурица Павковић окупио групу младића заинтересованих за тајну новог спорта. Клуб учествује у свим такмичењима у организацији Рагби одбора Београда, али није никада учествовао у завршници Првенства Југославије.
Слобода је важила за локални клуб који је окупљао “друштво из краја”. Играли су и тренирали на игралишту ФК Слободе, које се налазило на месту данашње пијаце на Душановцу и ауто пута. Клуб је био познат по својом пргавости, поготово на домаћем терену. Један од бољих играча био је Богдановић Душан, а као тренер је радио Чонкић, иначе играч Партизана.
Расформиран је 1960. године, а његов оснивач и неколицина играча настављају каријеру у Партизану.
РАГБИ КЛУБ ЗМАЈ – ЗЕМУН
У оквиру спортског друштва фабрике пољопривредних машина Змај из Земуна основан је 1954. године рагби клуб. Оснивање клуба везано је за тренера Ђурчића. Змај се са успехом такмичи у Првенству Југославије 1958. и 1959. године где осваја 4-та места. Ипак клуб своје најбоље резултате остварује под вођством тренера Берислава Станојловића, када три пута осваја Куп ослобођења Београда 1960., 1962. и 1964. године. У Првенству Југославије 1962. осваја 4. место, 1964. 6. место. Један је од ретких клубова из Србије који је „преживео“ прелазак на рагби 15, па тако у истом такмичењу  1965. и 1966. осваја 5. место.
Средином шездесетих година, фабрика је донела одлуку да већу пажњу посвети радничким спортским играма, а не врхунском спорту, тако да се клуб нашао у прилично тешкој ситуацији. Без финансијских средстава, терена за тренинге и утакмице, фактички без управе, играчи су препуштени сами себи. Уз велико ангажовање тадашњих играча Петра Булатовића, Станислава Колунџије, браће Предрага и Милана Обрадовића, Симоновића, Ачевића, Јурковића, клуб је наставио да се такмичи све до завршетка јесење сезоне 1967. године, када се коначно гаси, а већина играча прелази у нови клуб Сингидунум.
РАГБИ КЛУБ НАША КРИЛА
Клуб је основан 1955. године у Земунској фабрици Икарус, на иницијативу Миодрага Крџића и групе радника. Убрзо из Партизана на место тренера долази Никола Миловановић, што доводи до значајног напредовања клуба. Пораз у квалификацијама за прво првенство Југославије 1957. године од екипе Радничког деловао је депримирајуће на младу екипу, а поготово на управу, тако да клуб убрзо престаје са радом.
РАГБИ КЛУБ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
О клубу постоји мало података. Зна се да је основан 1956. године, на иницијативу Скокнић Миодрага, некадашњег играча РК Раднички. Скокнић је био ДИФ-овац. Покренуо је акцију за оснивање клуба, али клуб никад није добио сагласност Спортског друштва. Учествовао је у такмичењима који је организовао Рагби Подсавез Београда, али је после три године, 1959. престао са активностима, пре свега због финансијских проблема и недостатка терена за тренинге и утакмице. Клуб није имао неких значајнијих резултата, и није учествовао у завршници Првенства Југославије.
РАГБИ СЕКЦИЈА ПРИ СПОРТСКОМ ДРУШТВУ ЈУГОСЛАВИЈА
На иницијативу бившег фудбалера Јована Ружића у оквиру спортског друштва Југославија, основана је 1923. године рагби секција. Клуб је имао пуно активности, а о утакмици са морнарима енглеског ратног брода је писала Политика од 23. октобра 1923. године. Екипа се спремала и за утакмицу са репрезентацијом Будимпеште. У овом првом периоду, клуб је играо рагби 15. После неколико година рада активности клуба замиру почетком 1924. године. Након Другог светског рата, клуб је обновљен поново 1955. године. Такмичио се у  Купу ослобођења Београда и такмичењима Београдског подсавеза, а 1959. поново престаје са радом.
РАГБИ КЛУБ АВАЛА
Почетком шездесетих година прошлога века, неколико играча Радничког незадовољни стањем у клубу, који је због беспарице, губитка терена а самим тим и услова за тренинг и такмичење, било катастрофално,  оформило је нови клуб под именом Авала. Клуб је радио свега неколико месеци и одигравши  неколико пријатељских утакмица. Након почетка, елан оснивача, а и чланова клуба је спласнуо, тако да је клуб престао са радом. Један од чланова Авале, Светозар Ћук, реактивирао је клуб 1990. године овај пут у рагбију 15.
———————————————————————————————————-
РАГБИ 13 У СРБИЈИ ОД 2000. ГОДИНЕ
Након што је забрањен у бившој СФРЈ рагби лига (рагби 13) је готово био заборављен спорт на овим просторима, све до 2000. године. Када на мала врата поново долази у Србију. У почетку је неколико рагби 15 клубова током паузе у међусезони рагбија 15 одиграло свега неколико утакмица рагбија 13, и једно од првих званичних такмичења од 2001. године је био Куп СР Југославије у рагбију 13.
Куп СР Југославије се играо све до 2004. године када променом уставног поретка у земљи и прелазак СР Југославије у заједницу држава Србије и Црне горе, мења име у Куп Србије који се и дан данас игра.
Првенство СР Југославије у рагбију 13 играло се 2002. и 2003. године, када из истих горе наведених разлога мења своје име у Првенство Србије у рагбију 13, које се игра и дан данас.
Велика прекретница за рагби 13 спорт у Србији се десио 2006./2007. године када је неколико рагби 15 клубова пресекло и одлучило да од те године игра само рагби 13.
КУП СР ЈУГОСЛАВИЈЕ / КУП СРБИЈЕ У РАГБИЈУ 13 – ОСВАЈАЧИ (2001-2017)
Погледати исто страницу –ТАКМИЧЕЊА
Куп СР Југославије: РК Доњи Дорћол* (3) (2001, 2002 и 2003) *Доњи Дорћол се 2004. фузионише са Горњим Дорћолом.
КУП Србије: РК Дорћол (12) (2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015), РЛК Црвена звезда (1) (2016) и Р13К Партизан (1) (2017).
2001. Доњи Дорћол – Бели орао (Крушевац) (Београд)
2002. – 2007. без података о финалу
2008. Подбара (Нови Сад) 22 – 32 Дорћол (Петроварадин-НС, 500 гледалаца)
2009. Дорћол 92 – 10 Подбара (Нови Сад) (СЦ Инге, Београд, 300 гледалаца)
2010. Дорћол 98 – 2 Цар Лазар (Крушевац) (СЦ Инге, Београд)
2011. Дорћол 18 – 0 Цар Лазар (Крушевац) (Београд)
2012. Дорћол 62 – 36 Раднички (Нова Пазова) (ФК Дорћол, Београд)
2013. Дорћол 68 – 4 Соко (Врање) (ФК Динамо, Панчево)
2014. Дорћол 40 – 24 Црвена звезда (НЦ Макиш, Београд, 500 гледалаца)
2015. Дорћол 38 – 34 Црвена звезда (НЦ Макиш, Београд, 400 гледалаца)
2016. Дорћол 20 – 36 Црвена звезда (ФК Раднички БГ, Београд, 500 гледалаца)
2017. Партизан 44 – 22 Дорћол (НЦ Макиш, Београд, 200 гледалаца)
ПРВЕНСТВО СР ЈУГОСЛАВИЈЕ / ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РАГБИЈУ 13 – ФИНАЛА (2002-2014)
Погледати исто страницу –ТАКМИЧЕЊА
Првенство СР Југославије (2002 и 2003) – Првенство Србије (2003 – 2014)
Сезона Домаћин Гост Резултат Стадион
2002 Доњи Дорћол* Бели Орао Крушевац 46 – 22
2003 Доњи Дорћол* Нови Сад 25 – 4 ФК 21.мај, Београд
2004 Доњи Дорћол* Војводина Нови Сад 48 – 6 Градски Стадион, Панчево
2005 Дорћол Војводина Нови Сад 19 – 0
2006 Дорћол Морава Београд 34 – 10 СЦ Инге, Београд
2007 Дорћол Подбара Нови Сад 16 – 10 СЦ Инге, Београд
2008 Дорћол Подбара Нови Сад 60 – 18 СЦ Инге, Београд
2009 Дорћол Подбара Нови Сад 82 – 0 СЦ Инге, Београд
2010 Дорћол Црвена звезда 50 – 0 ФК Дорћол, Београд
2011 Дорћол Цар Лазар Крушевац 72 – 4 ФК Дорћол, Београд
2012 Дорћол Црвена звезда 30 – 22 ФК Дорћол, Београд
2013 Дорћол Црвена звезда 32 – 8 ФК Дорћол, Београд
2014 Црвена звезда Дорћол 36 – 26 ФК Дорћол, Београд

РК Дорћол (12)* (Доњи Дорћол се 2004. фузионисао са Горњим Дорћолом)
РЛК Црвена звезда (1)

ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У РАГБИЈУ 13 (2015 – 2017)
Погледати исто страницу –ТАКМИЧЕЊА

2015. РЛК Дорћол (противник Партизан) (Дорћол 50 – 32 Партизан, ФК Раднички НБГ, Београд)
2016. РК Дорћол (противник Црвена звезда) (Дорћол 26 – 10 Црвена звезда, Рагби терен на Ади Циганлији, Београд)
2017. ВЕЛИКО ФИНАЛЕ: Црвена звезда – Дорћол/Партизан

РК Дорћол (2)

СУПЕРКУП СРБИЈЕ У РАГБИЈУ 13 (2015-2017)
Погледати исто страницу –ТАКМИЧЕЊА

СуперКуп Србије у рагбију 13 је уведен 2015. године као предигра за почетак сезоне, где се прошлогодишњи освајач Купа Србије и освајач Првенства Србије, сучељавају како би утврдили освајача Суперкупа Србије. Уколико иста екипа освоји и Куп и Првенство, онда уколико је иста екипа играла финале Купа као и велико финале Првенства, онда та екипа игра против освајача дупле круне, уколико су две различите екипе играле у финалу Купа и великом финалу Првенства, одиграће се прво утакмица доигравања како би се утврдио противник освајачу дупле круне у Суперкупу.

2015. РК Дорћол (противник Црвена звезда) (Дорћол 44 – 36 Црвена звезда, БАСК Арена, Београд)
2016. РЛК Црвена звезда (противник Дорћол, Црвена звезда је изборила учешће у финалу Суперкупа након победе над Партизаном у доигравању) (Дорћол 0 – 30 Црвена звезда, СЦ Инге, Београд, 100 гледалаца)
2017. РК Дорћол (противник Црвена звезда) (Дорћол 32 – 30 Црвена звезда, БАСК Арена, Београд)

РК Дорћол (2)
РЛК Црвена звезда (1)

КЛУБОВИ (од 2000. до 2017.)

Неки од клубова који су играли или играју и даље рагби 13: Београдски Универзитет – БУ (08, 09, 10), Бели орао – Крушевац (01, 02, 03), Борац – Раковица (03), Цар Лазар – Крушевац (10, 11, 12), Дорћол (01-17), ФПН ХIII (Феникси) (07), Колубара – Лазаревац (08), Нови Београд (12-17), Морава – Београд (01-06, 10), Морава Гепарди – Лесковац (11-17), Комарци (03), Раднички Ниш (пре Ниш, Палилулац, Чекићари) (07-17), Нови Сад (01, 02, 03, 04), Панчево (06), Подбара – Нови Сад (07-17), Раднички – Нова Пазова (08-17), Црвена звезда (07-17), Соко – Врање (11-17), Стари град (11-15), Војводина – Нови Сад (04, 05, 06), Вождовац Змајеви (05, 13, 14, 15), Раднички БГД (13-17), Војвода/Јединство – Панчево (13, 14, 15, 17), Полицајац (13, 14), Партизан (14-17), Земун (пре Змај) (13, 14, 15), Ташмајдан Тигрови (14, 15, 16), Војна Академија (Витезови) (13-17), Гвоздени строј – Уб (15-17), Цар Душан Силни – Параћин (17), Херој Полет (15). Такође су били покушаји формирања клубова и секција попут: Ловћенац, Горњи Милановац, Сремчица, Сурчин, Сокобања, Шабац, Зрењанин, Рума, итд.

УниЛига (2006 – 2010)

УниЛига је представљала студентско такмичење у рагбију 13 између факултета. Због велике флуктуације играча број секција/клубова се мењао. Неки од факултета који су учествовали у овом такмичењу су (сви са територије града Београда): Филозофски факултет (ФАК – Теријери), Факултет политичких наука (ФПН – Феникси), Војна Академија (ВА – Витезови), Факултет организационих наука (ФОН – ГриФОНи), Саобраћајни факултет (Тасманијски ђаволи), Факултет спорта и физичког васпитања (ДИФ – Државни институт за фискултуру), Виша електротехничка школа (ВЕТШ)/Електротехнички факултет (ЕТФ), Правни факултет (ПФ – Аполони). Најуспешнији је свакако био ФАК који је освајао УниЛигу од 2006. до 2009, када га је са трона склонила Војна Академија 2010. године.

Након тога УниЛига због великог одлива играча, те њиховог преласка у клубове, те ступање у редовно такмичење као Београдски Универзитет (БУ), као и пребукираног календара такмичења, престаје да се одиграва.

Најуспешнија година за УниЛигу је била 2009. година када је чак 6 факултета се такмичило (ФАК, ФОН, ВА, ПФ, СФ и ДИФ), с тим да је ДИФ одиграо само 1 утакмицу у тој сезони док су остали факултети завршили регуларно сезону.

Идејни творац УниЛиге је Давид Бакић (ФПН) који је био и први руководилац исте, након њега вреди напоменути и Ивицу Ђорђевића (СФ), као и Горана Јанкулоског (ФОН), који су такође веома успешно руководили УниЛигом. УниЛига је такође изнедрила мноштво талентованих играча, али такође и руководилаца од којих можемо истаћи нпр. садашњег председника Р13ФС Предрага Пантића, као и генералног секретара Слободана Манака.
ОСВАЈАЧИ УНИЛИГЕ:
Филозофски факултет (Филозофски академски клуб – ФАК Теријери) – 2006, 2007, 2008. и 2009.
Војна Академија (ВА Витезови) – 2010. година.

2 Comments

  1. U,organizaciji SD Partizan igran je KUP JNA.21.12.1954 odigrano je finale,izmedju, RK Radnički i RK Partizan,na terenu FK Radnički -Dorćol,Dunavska-ulica.RK Radnički je osvoijo KUP sa 11:7. 2-Skoknić Miodrag je bio igrač RK Partizan.

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*